Zimske noći…

Nevinost prvog puta – to je prvi sneg koji padne…Svake godine iznova i iznova, zaljubljujem se u njega, a on je tu za mene..
Poput ljubavnika, koji mi se daje prvoj, ja njemu kao da je prvi..
Pahulje se bešumno spuštaju, stvarajući muziku tišine..Samo za moje uši…
Zimske noći… obojene svim nijansama plavog..
Za trenutak se vraćam mislima u neka davna vremena, u neki prošli život, dok sam Ja – bila neka druga …Dok sam zubima belim , vučjim, grizla ledene pahulje i ne trepćući ih primala u svoje oči..
Ti si bio moja ulaznica u svet bajkovitih zimskih noći, bio si moj vodič kroz uske i duge, zaledjene špilje naših ćutanja…Držanja za ruke, dok ostavljamo prve tragove na netaknutom srebru kojim se obavio svet..
Belina je čekala da je ispišemo svojim koracima, osmesima…poljupcima koji su topili iskrice ledenog u vazduhu..
Voleo si me. Volela sam te.
Volim sneg. On voli mene.
Tragovi koje ostavljam u njemu odgovaraju samo mojim stopalima..
Ja sam njegova Pepeljuga. On je moj princ.
I svaki put je prvi…
Srećna sam . Pada milioniti-prvi sneg..
Kosa mi je pokrivena velom pahulja izvajanim rukama andjela..
U očima mi plavo – beli svet, dovoljan da stvori najlepšu bajku..
Još jednu . Nikad’ ispričanu..

…“ bila jednom jedna zima“…
…osmeh mi osvetljava dušu dok tonem u san…
…sneg pada i golica mi snove…
..smeškam se....