Hodam...

Hodam i osluškujem svoje korake...sneg skripuće...

Tisina u belom beskraju. Kao da sam usred svoje duse...

Zastala sam da cujem glasove, ili neki zvuk, ali ja cujem samo crkvena zvona,

to moje srce zamirisalo tamjanom zvoni na ljubav...

Skupila sam sarene kamencice svoje duge i razbacala ih po toj belini da je

obojim osecanjima. Razlile se boje sarenim leptiricima u meni i posmatraju me

okama decaka koga cekam...

Skupila sam plasljivo svoje neznosti, da ne budem povredjena,

i cekam ta jutra koja ce doci, i cekam krila, i cekam necije ruke...

Srna u meni uzdrhtalim osecajima dise... i pita... da li zaista postojis...i gde si...

Da li cu zaista biti voljena...?

Uskoro ce zaspati dan, uskoro ce se vatre zapaliti, razlegace se lavez pasa...

Stajacu na prozoru, sa osmehom na licu.

Umem ja to...

I cekacu...