Čim sklopim oči
vidim tvoj nasmejani lik
U pogledu nebo plavo,
Svaki put srce iz grudi
hoće da iskoči
priljubio bi se uz tebe tik
Da te se nagleda bar samo...
Čim sklopim oči
Zadrhtim poput strune,
Dok slušam vatar koji šapuće tvoje ime,
Tržem se na svakišum koraka
Koji su tu samo da me zbune
Dok se želja nameće i brine...
Dovoljno je samo da zažmurim
I da misli na klackalici života
traže neku ravnotežu,
tada se od nepoznatog osećanja
u staroj jaknu šćućurim
ne dam da zima pokida veze
koje nas vežu...
Dovoljno je samo da sklopim oči
i da me neodoljiva privlačnost ka tebi vuče,
to čežnja pokazuje svoje moći
dok me besane noći provociraju i muče...
Prisutan si svuda ..., ko da si nevidljivi pratilac
Kroz vreme
Podsećaš da ljubav nema granica,
Da ma gde si
Ti si deo mene
Da je svaki naštrenutak ljubav...,
Još jedna životna stanica...
ŠolkotovićSnežana
Нема коментара:
Постави коментар